Uz pojam "kolike su šanse za nulu na ruletu" ide malo računa. O ruletu kruži više mitova nego o bilo kojoj drugoj igri, jer točak deluje jednostavno, a ishodi kao da imaju neki red. Kolike su šanse stvarno, piše u samom točku: broj brojeva i broj nultih polja određuju sve. Ko to zna, brzo prepozna priču koja ne može da se ispuni.
Može li se rulet predvideti ili pobediti nekim trikom? Nijedna strategija za rulet ne pretvara igru u pitanje veštine: veština u ruletu ne postoji, važe samo pravila i matematika. Nijedan trik ne pomera matematiku: sistemi sa dupliranjem uloga posle gubitka menjaju samo redosled dobitaka i gubitaka, a granica stola i budžet zaustave niz pre nego što se gubitak vrati. Šanse se ne mogu povećati izborom opklada, nego samo biranjem točka: rulet sa jednom nulom nosi manju prednost kuće od američkog, a francuska pravila za nulu umanjuje je još više. Kako povećati šanse? Biranjem točka, a ne vrste opklade.
Da li češće pada crveno ili crno? Na ispravnom točku ne, i to stoji za svaki okretaj posebno. Posle deset crvenih zaredom crno nije ništa verovatnije, pošto točak nema pamćenje za prethodne ishode. Tabla sa istorijom brojeva kraj stola zato ne služi predviđanju, iako mnogi igrači tako misle. Traženje vrućeg ili hladnog broja samo menja raspored uloga, a šanse u svakom okretaju ostaju nepromenjene. Svaki okretaj počinje od nule.
Jedna prema trideset sedam na evropskom točku, koji ima polja od nule do trideset šest; američki dodaje duplu nulu, pa su izgledi još malo slabiji.
Ne predviđa; posle deset crvenih zaredom crno nije verovatnije, a praćenje vrućih i hladnih brojeva menja samo raspored uloga, ne šanse.
Ne sledi, jer točak ne pamti prethodne ishode; pauza posle lošeg niza pomaže da se ulog ne podigne u pokušaju da se gubitak vrati.
Zavisi od toga koliko igrač želi da potroši na zabavu, pa se novac za igru odvaja od ostalog novca pre prve opklade.
Kod priređivača sa dozvolom točak se redovno ispituje, a elektronski rulet i generator slučajnih brojeva prolaze nezavisne provere laboratorija koje objavljuju izveštaje.